Neki čudni auti......

pitijacro čet lis 29, 2015 8:55 am

Ma jesu čudni ti auti danas, nemreš im više vjerovati, baš ih moraš ispregledati i ispreslušati da te ne zeznu.

Tako sam ja jučer ujutro išla na plac, a baš mi se žurilo, srijeda, svi dođu a parkinga malo, pa se onda oni koji ga ne zgrabe ilitiga ne dođu među prvima moraju parkirati bogtepitajkakodaleko, pa nositi robu do klupe.....ili ko ja parkirati na gradskom a ne Parkingovom - što mi je tri metra do klupe ali mi tu komunalni može odrapiti šesto kuna ak mu se digne - tlak dok me spazi - ali do sada, evo ima dvije godinice još mi ni naplatil iako me već par puta ufatil i samo mi verbalnu opomenicu izrazil, na koju sam ja pokunjeno za taj dan auto makla, ali sam već sutradan ga tu opet napeljala i tako mi fino guramo dalje.....igra mačka i miša - ali ok......e, dakle tako sam ja jučer ujutro već dobrano kasnila, jer srijedom i petkom i subotom ak zakasnim i tu na to vruće mjesto se netko nakalemi ako ja ne stignem na vrijeme.
I jurim ja jutros van, brišem brzo usput lijevi retrovozor jer bio sav rosnato zamagljen, onak, rukom, pa onda i staklo lijevo, i ono bilo, i usput psujem ko kočijaš materinu kaj sam si rukav jakne zmazala i dlan mi uz to mokar, i sjedam ja u auto, i okrenem ključ i čujem, u-a-u-a-u-a....motor počne svoje, i počne šumjeti odmah - to je grijanje proradilo,i odmah čujem Bojana sa Sto petice kak priča nešto, ajd, malo se ta jutarnja monotonija tiime razbija - i čekam ja ko svaki dobar šofer minuticu - ma drek, nis ja čekala minuticu, meni se jako žurilo, čekala sam ja dvadesetak sekundi da se taj motor zalaufa i da se malo zgrije prije neg ja njega u prvu - e, ne u prvu - u rikverc jer sam bila naopaka, i ja normalno nogom nagazim kuplung, rukom mjenjač lijevo dolje, pustim skoro pa na naglo kuplung, papučicu gasa automatski malo nagazim i - auto ni makac. Blenem. Pa trknerm iz rikverca, pa nagazim kuplung opet, pa mjenjač isto, pa gas malo....pa ništa. Još kod prvog ništa mi tlak šiknuo do kose visoko, a i ljutnja, strah i bespomočnost u isti tren, naravno, sve to pomješano sa nevjericom i dubokim žaljenjem prokletstvom sudbine što me me spusti na zemlju i pred očima mi blijesne - danas ne buš prodala robu, a roba ti je u autu, nabrana i spakirana. Auto ti mora automehaničaru jer ti je sigurno lamela - meni odmah najcrnije moguće iskrsne pred očima - otišla. Onda proradilo u meni ono prkosno i inatno, ono kad se ja nedam sam tak zastrašiti, ono što mene uvijek navede da probam opet. Pa sam ja probala opet njega šikunut u brzinu, ali ovaj puta u prvu. Mislim ja - ak nećeš u rikverc, ajmo da vidimo ak očeš u prvu. Oče. Ali krenuo i dalje nije. A kaj - išo on u svaku, i do pete sam ja njega isprobala - a grijanje je cijelo to vrijeme fajn brndalo, i taj Bojan više nije klapotal neg je jedna lijepa pjesmica počela tralalalala......i tako....došla ja do pete - dakle - ništa, i tu taj moj kedi samo stajao na mjestu ko i kod rikverca i svih drugih - a onda meni iznenada sine - i ja ugasiom radio. Ugasim ja i grijanje. I slušam - tišina. Ne radi radio, ne radi grijanje, a ne radi bome niti motor.
Otkrila sam ja u sekundi zašt on neće pa neće krenuti. Ni iz jedne brzine. lupaozid

I tak-............okrenula ja ključ u bravi unatrag, pa ga okrenula još jednom naprijed.....i ja otišla na plac.

PS.
zgrabila sam svoje mjesto. Ipak. Neki čudni auti...... 54107490