Crvenkapica

U jednoj velikoj velikoj šumi,tamo iza najvećeg brda, nasred livade kraj potočića malog, živjela je bakica u svojoj krasnoj kućici.I imala je bakica prekrasan krevet sa baldahinom u kojem je ležala i ležala  i nikako joj se nije dalo ustajati a jako su joj se jeli kolači.A imala je bakica i prekrasnu unučicu Crvenkapicu koja ju je posječivala,uvijek pješice,i uvijek onim puteljkom popreko koji je krivudao uz grmlje i visoka stabla,jer je mala skontala da je tuda bliže. A u toj šumi je živio i jedan strašni vuk.Velke oči,kusav rep,malo krezub i malo šepav..A živio je i jedan lovac Luka koji je cijeloga života lovio vuka.

I probudi se bakica iza popodnevnog odmora,otvori oke i prvo što joj se pred očima ukaže  - soba oko nje pleše,sve se okreče.Skužila je odmah - pao joj je šečer.Znala je šta mora napraviti - uzela je leče,namjestila ih na brzinu,zgrabila mobitel i otipkala - 095/555555.Mobač je zvrndal i javila se Crvenkapica -
-Alo baba,kaj ima?
-Brzo,hitno,donesi mi kolače,pao mi je šečer - dahtala je bakica - ne one trduše,biskvitne donesi,gebis mi je puknul sinoć dok sam sanjala kak jenom fajn gosponu nudim jabuku,a on je rekel da bu zel samo ak mu komada odgriznem i v usta metnem.I kak sam ja zagrizla,gebis puko.Moreš i tiramisu deti v košaru ak imaš spečeno - ak nemaš,onda ništ, požuri,hitno je. - brundala je bakica u mobitel.
-Odmah,evo jurim odmah baba - biskvitne imam,tiramisu smo pojeli,ali ti budem metnula jednu čokoladu s lješnjacima - rekla je Crvenkapica,zgasila mobitel,zgrabla košaru,napunila je biskvitnim roladama i zaher tortnim šnitama i jednom Milka lješnjakovom i dala si put pod noge.
Veselo je Crvenkapica skakutala puteljkom,gledala lijevo,desno,tu i tamo ubrala neki cvjetak usput,i tak je došla do jednog velikog grma.U grmu je nešt šuškalo.Crvenkapica je stala.Šuškalo je i dalje.Crvenkapica je iskolačila oči i gledala i osluškivala - a onda je iz grma iskočio strašni vuk.Zlokobno joj se nasmiješio.
-Kaj ti to imaš u košari Cevenkapice? - pitao je vuk a oke su mu zlobno sjale.
-Kolače - rekla je Crvenkapica.
-Očeš mi dati malo da probam?-pitao je vuk.
-Nema šanse - rekla je Crvenkapica.
-A očeš mi dati da pomirišem cvijeće?-pitao je vuk.
-Nema šanse -rekla je Crvenkapica,nadurila se i opalila vuku vritnjak nježnom nogicom obutom u  drvenu klompu.


Ima li ideje kak priča ide dalje? Jednu rečenicu,dvije,tri,bilo kolko?

-Joj,joj,joj- rekao je vuk i počeo skakutati na tri noge a kusavi mu se rep vukao po zemlji.
-Kaje mali,boli,a? Tak ti i treba,kolače bi ti bakičine žderal,nije ti dosta kaj se čokolade prežderavaš,pogledaj su zube ti krezubo strašilo,pol ti ih fali a pol su ti puni karijesa - oš ti već jednom otići zubaru,kaj očeš kaj budeš socijalne dobil,kak ti misliš čokoladu od lješnjaka sa socijalnima jesti - govorila mu je Crvenkapica i pritom ga grdo gledala i još ga jednom opalila ispod koljena.

Ak mi nitko neda ideju kak je vuk reagiral na vtitnjak, nebude dalje priče o Crvenkapici.

vuk se zastal , primil se za jaja i opalo crvenkapici šamarčinu

Crvenkapica je zastala ko da ju je grom strefil.Lice joj se zacrvenilo od šamarčine a klikeri su joj delali sto na uru.A onda je zavrištala-
-O jebo te da te jebo! Sad budeš ti vidjel svoga vraga! Daj mi mobača sim,ja sam svoga zaboravila doma,daj odmah,sad budem ja zvala lovca Luku nek odmah dojde i nek ti spraši dve tri kugle v ta tvoja jaja,ionak su ti već salmonelna kolki si stari bedak,a i to te bude naučilo da se damama ne ljepe šamarčine. - dahtala je Cevenkapica sva zajapurena od bijesa,e lice joj je još uvijek bridjelo i jasno se ocrtavalo vukovih pet prstiju na njemu.

od te teške istine s vuk postidio , izvine se crvenkapici i ponudi joj pratnju kako bi sigurno prošla kroz strašnu šumu

Crvenkapica ga je gledala podozrivo ispod oka - aha.To bi on.Da je prati kroz šumu - mislila je dalje - je.A onda bude onak, usput,kao slučajno,jel,malo se trknul u nju,pa kada budu išli preko one brvi preko potočića se bude kao slučajno spotaknul i dok bude kao htio pasti bude se zgrabil za njene cice četvorku koja bude dok poodraste do kraja sigurno i čvrsta petica, a onda ju bude sigurno počel i nagovarati na još nešt što joj je mama rekla da se nesme dati ni od koga nagovoriti,a pogotovo ne od nekakvog starog pedofiličnog perverznjaka.I još k tome - vuka.Ali da je to lovac Luka u pitanju,da je ON ponudio da je prati kroz strašnu šumu,eh,to bi već bilo nešt čist drugo - tu bi mogla riskirati i grabljenje za cice,a možda čak i za nagovaranje....mislila je tako Crvenkapica,ali o tome što je mislila vuku ništa nije govorila. Najprije je u mislima napravila lukavi plan,a onda se umilno nasmiješila,na licu joj se pojavio takav krasni smiješak da su i slavuji u krošnjama zapjevali.I rekla vuku-
-Jao vuče,dragi dobri vuče,kao si ti pažljiv i drag,jako sam ti zahvalna na tvojoj ponudi,ali daj ti meni svejedno svoj mobitel da se ja javim bakici - evo već poprilično kasnim,pa da se ona ne brine.
Vuk je,ništa ne sluteči odmah brzo posegao rukom u lijevi đep,ali je zaboravio da mu je lijevi šuplji,i u onoj brzini i želji da ga brzo zgrabi i pruži Crvenkapici, ruka mu je poletjela naniže i zgrabila ona njegova salmonelična jaja takvom žestinom da su mu se uši digle u zrak,a ono izdajničko iznad njih po čemu je lukava Crvenkapica i skužila njegove namjere naglo spustilo - ma kaj spustilo,palo je to ko da si bacio kamena s ramena u duboko, zimski hladno more.

crvenkapica svom slilom hoče dati Luki a za to okriviti vuka ..e pa nebu išlo

Ne paše,prenagli obrat.

Daj neku permosnicu.A i nećemo baš ići u detalje,ipak smo mi jedan fini forum.

na kraju se bude to ipak desilo , to nema veze s finoćom foruma ..

Kako to možeš tvrditi.Ovo je priča bez scenarija.Pojma nemam šta bude ispalo na kraju.Ako uspijem još nekoga nagovoriti da usmjeri glavnu misao,tko zna kakav bude i kada kraj.
Ajde,malo budite inovativni,ajmo neku bolju ideju.

Crvenkapica je za sada nevina mlada cura,nastojmo da takva i ostane.

Evo sam primjetila novoregistriranog člana.Možda on ima kakvu neperverznu ideju?

U lijevom đepu mobača,naravno, nije bilo. Pa je vuk,nakon što su mu se oči koje su mu nakon posljedica onoga čvrstoga stiska skočile fkriž i sada vratile u normalu, stavio desnu ruku u desni đep, ali ovaj puta oprezno i polako,i usput odmah, od početka ulaska ruke u đep polako i oprezno pipao. I napipao. Odahnuo je. Mobač je tu, sada će on ispuniti želju toj krasnoj mladoj dami.Toplina mu je prošla vučjom dušom,a milina mu se razlila cijelim njegovim vučjim tijelom,sve do kusavog repa.....
- Evo,evo ti Crvenkapice,zovi.Zovi i razgovaraj kolko god ti drago,za vaku ljepoticu ne gledam na trošak - govorio je vuk,a oči su mu sjale ko dvije špekule na ljetnome suncu.
-Hvala ti kusavi, krezubi vuče - rekla je Crvenkapica i već je tipkala dobro poznati broj - 091/111112.Mob je zvrnadao,a sa druge strane sa javio lovac Luka.
- Alo,ko je? - pitao je lovac Luka.
- Ja sam,Crvenkapica - rekla je Crvenkapica.
- Šta ima,mala? - pitao je lovac Luka.
- Ma problem,velki problem,kaj da ti velim - gugutala je Crvenkapica.
-Problem? -začudio se lovac Luka - kakav problem - pitao je dalje.
Crvenkapica je duboko uzdahnula i ispričala sve kako je bilo. Kada je završila priču,još je jednom uzdahnula,a onda nastavila:
- Ako bi ti mogao doći,pa ti da me pratiš kroz strašnu šumu,znaš,znaš,ja se sada jako bojim,a ti si tako jak i imaš pušku, a nebi ti to bilo đabe,imam ja nešt slatkoga za tebe - zajapurila se Crvenkapica i pričala sve življe i pritom mislila na svoje četvorkice koje taman pašu u one njegove lovačke ogromne šake - ja bi to tebi nadoknadila.
Sada je lovac Luka zaustavio dah i u sekundi mu blijesne misao - slatko!!!!! Pa zapita:
- A jel imaš Zaher tortu našnitanu možda u košari?
- Imam,imam i biskvitnu roladu i Milku lješnjakovu - odgovorila je Crvenkpica u dahu.
- Stan mala,ne miči se,ostani đe jesi,stižem,letim,jurim mala,čekaj i da se nisi makla - vikao je Lovac Luka u mob i istovremeno zgrabio pušku,zalupio vrata i potrčao najbrže što su ga noge nosile. Puhao je, u licu se zacrvenio,gubio je dah,noge su mu se zaplitale,ali odustajo nije.Grabio je brzo prema lokalnoj cesti.Kada je stigao,stao je,pogledao lijevo - desno,a onda otišao nekoliko metara dalje do putokaza na kojem je velikim bijelim slovima bilo ispisano - Iza Brda.A ispod toga - Strašna Šuma. Put je vodio u istom smjeru,ali on nije išao za Iza Brda - kaj bude uostalom tamo,tamo živi Bakica, on se obečal Crvenkapici za pomoć,naravno,za malu nadoknadu,slatku,pa bude on išel za Strašnu Šumu.
Stao je odvažno uz rub ceste i dignul palac.U mislima mu se smiješila zaher šnita......

Slušao je vuk Crvenkapicu i skužio je odmah - lukava mala mu je smjestila.Iskoristila ga je, nasamarila ko starog bedaka. Nije ona zvala bakicu nego onog bezveznajka s puškom,onog nula dvaestpet,metar i žilet,ali istinabog nabildanog sa onim pločicama umjesto mišiča, onog kaj ga kundak puške po riti i nogama lupa dok si ju dene na rame i hoda s njom i kurči se ko da je Boga za jaja vlovil, njega je zvala, i to na njegov trošak, a jedva je za bon od pedeset kuna skucal pare i sad ih je ona ulupala na njega, toga posranca,blentavca,fuj,toga kaj je još dok je pelene nosil na njega oko hitil i lovi ga i progoni po cijeloj Strašnoj Šumi.
Tako je mislio vuk i još je jednom u sebi rekao jedno ogorčeno "fuj",a onda je bez ijedne izgovorene riječi zgrabio Crvenkapici svoj mobitel iz ruke, i uz jedno glasno - tuka - odstupio dva koraka,okrenuo se i pogledao je ledeno, i tiho zlokobno promrmljo;
-Vidjeti ćemo se mi opet- i okrenuo se i u brzom trku nestao u grmlju.


Lovac Luka je držao palac na rubu ceste,već mu je sav poplavil,utrnul,ali on se nije dal. Nek poplavi i tak da mu ga amputirati budu morali,ali on bu zastopiral neko vozilo,makar stopiral do pol noći. Ali ko za inat,peljal se nije nitko.A njemu se tako žurilo......u mislima su mu stalno odzvanjale Crvenkapičine riječi - "imam za tebe nešto slatko" i to mu je davalo snage da istrpi dokle god bude potrebno......čežnja se prelila čitavim njegovim lovačkim tijelom.
A onda se polako počeo nazirati spas.Tamo iza zavoja nekaj se micalo.Onako,čist polako,mic po mic - ali se micalo.
Polako ali sigurno lovcu Luki primicao se Štefek sa svojim gumenjakom kojega su vukle Šeka i Tigra,njegove dvije ljubimice,njegove dvije kravice koje on ni htel prodati niti dok je cijelo selo već sve svoje sprodalo.
Vedjel je Štefek već zdalka da lovac Luka stoji kraj ceste, a dok je došao blizu vedjel je i njegov poplavjeli palac u pozi - "Stop".Pak je dok je došel čisto uz njega zategel vojke Tigre i Šeke i viknul im - hoooooojjjjjjjjj. Kravice su stale,a Štefek je zapital lovca Luku;
- Kaje,a kam ti to stopiraš lovac Luka?
- Tu,za Strašnu Šumu - rekao je lovac Luka. Čekam već dvije ure,već mi je  cijeli palec  poplavil i zatrdil se,a sve mi je ostalo već tak gnjecavo i mekano kaj više niti stajati nemrem - nastavio je lovac Luka.Tak sam se straššo žurio,trčao sam kaj sam se sav spotrti štel,a sad tu tavorim.Bi ti mene prebacil do Strašne Šume,imam nekog hitnog posla tamo. - zamolio je lovac Luka Štefeka.
- Kak ne,odi,skoči u kola,otpeljal te budem ja,nikaj se ti ne brini,samo se lepo tu zavali na ove bale slame,i za čas smo mi tamo.
Lovac Luka je legao,Štefek je vojčice Tigri i Šeki popustil,zamahnul bičem,zaviknul jedno - Ajjjjd Tigra,Šeka - i kravice su krenule. Prošli su kraj putokaza kraj kojega je lovac Luka stopiral dvije ure i na kojemu je pisalo velikim bijelim slovima - Strašna Šuma-200 metara.

Crvenkapica je sjedila na panju već dobre dvije ure i nervozno se vrpoljila.Taj lovac Luka sa velikim šakama nikak da stigne.Padao je mrak i ona se teška svoga jadnog srca odluči da krene sama kroz Strašnu Šumu.Bila je malo ljuta.Taj neotesanec - obečal joj je da bude došao,i ona je već otkopčala gornja dva gumba na svojoj bluzici a sada od toga nebu ništ,jedino bude upalu pluća zgrabila,evo,već je počela kihati.Srdito se zakopčala i zamakla iza grmlja po vijugavom puteljku.

Vuk je jurio šumom ,dahtao i slinio,a onda klipsio.Sjeo je na zemlju i razmislio.Sada su mu se kolači jeli više nego ikada - potrošio je silnu energiju u trku a želudac mu je već odavno bio prazan,a oženjen nije bio,tako da na neku finu večericu sa desertom od dizanih kolača sa makom doma nije mogao računati.Zato je sada smišljao podli plan - otići će u bakičinu kučicu i........

Kada je stigao već se počelo mračiti.Pokucao je na vrata,a iz kuće se čulo -
-Tko je,jesi to ti,Crvenkapice? - pitala je bakica
- Ne,to sam ja,tvoj pajdaš,vuk. - rekao je vuk.
- Uđi,otključano je - odgovorila je bakica, i vuk je otvorio vrata,pojurio do bake i strastveno je zagrlio. Ma bili su oni stari prijatelji,četvrtkom su se redovito družili, plesali uz pjesme na radiju,a bakica je spremala večeru pa su se prežderavali do duboko u noć.A osim toga,bakica mu je dozvoljavala da ispunjava svoju maštariju, zapravo seksualnu perverziju o kojoj je bio ovisnik - davala mu je da oblači njene haljine i da se pretvara da je žensko.
- Daj jednu haljinu - rekao je vuk,onu crvenu,onu krasnu koju sam obukao za rođendan - molio je vuk.
-Neće ići - rekla je bakica - zaflekao si je pa sam je odnjela u kemijsku,ali ti bum dala onu roza sa volanima i šljokicama,u njoj budeš predivan,pravi komad, budeš se pogledal u ogledalu,budeš vidjel kak buš cakani.Svaki frajer bude pal ne tebe,sto posto - gugutala je bakica sva presretna što je dobila tako dragog gosta.

Vuk je plesal sa bakicom,baš se na radiju vrtjela ona  Danijelina - "imam četiri loše strane,bolje bi se reklo da su mane".......i dok se on vrtjel u krug sa njom u naručju sine mu zločesta ideja - kak se domoći crvenkapičinih kolača i da vuk bude sit a bakica si nebu mogla ništ pomoći. Pakaj kaj su oni prijatelji, kolači su njegova najveća strast, a svaki vuk ima svojih mana - laže, vara paralelno, u kolače je zaljubljen svakodnevno, i sada bude bakicu zaključal i ostavil u špajzu, a onda, a onda, onda.....nije on bez veze hodal na dramsku u šestom osnovne,gluma je njegova tajna fikcija, bu on već na brzinu nešt improviziral prije nego se Crvenkapica pojavi na vratima.....i napravi vuk još dvaput tri jedan korak,pa se zavrti na jedan-jedan par puta tak kaj je bakicu počela vrtoglavica loviti, približi se špajzu, zgrabi kvaku i nanaglo otvori vrata,u baci bakicu, zatvori ih usput dok je iz jedan-jedan prelazil opet na tri jedan, zaključa , ključ strpa u desni đep jer mu je lijevi bil podrapan pa se bojal da mu opet jaja ne dobe svoje, i sve u plesnom koraku odleluja do kreveta i legne onak u haljini u krevet.

Crvenkapica je energično pokucala na vrata.
-Tko je? - pitao je vuk koji se pretvarao da je on bakica.
-To sam ja baba, kaj si tak već senilna kaj si pozabila da si si kolače naručila? -  rekla je Crvenkapica pomalo srdito jer još nije mogla zaboraviti kak ju je lovac Luka zaribao.
- Uđi,uđi,kaj bi pozabila,cijelo vrijeme si na zaher našnitanu mislim, daj brzo košaru sim - gugutao je vuk koji se je pretvarao da je bakica.
Crvenkapica je došla do kreveta,sjela i zagledala se u bakicu. Taman ju je htjela upitati zašt ima tako velike oči kada je vuk naglo skočio iz kreveta,zgrabio košaru,izvadio zahericu i prožderao je prije neg je Crvenkapica uspjela izreći jedno zgražajuče joj. A onda je zgrabio roladu i nju taman počeo žvakati kada se iznanada na vratima pojavio lovac Luka. Držao je pušku na gotovs uperenu u vuka i povikao jedno glasno i oštro  - stoj, niti makac!
Vuk se zaledil od straha.
- Skidaj tu bakičinu haljinu tranvestistu jedan nastrani - zapovijedio je lovac Luka  - kaj je nebuš zakrvavil dok ti napenalim kuglu vrit - mrko je gledao lovac Luka u vuka.
Vuk je gledao u lovca Luku i lovac Luka je preko nišana gledao u vuka.
Nevoljko je vuk skinuo roza haljinu na volane i šljokice. A tak mu je fino pasala, bil je cakani ko lukica u njoj.Njegovo vučje srce je pucalo od žalosti,ali je poslušao.
- Pa nije taj vuk niti tolko loš, je da je već sav nekako ofucan i star,ali vidi te mišičave noge,vidi tu malu čvrstu guzu - gledao je lovac Luka preko nišana u vuka i nekako ga lovila milina i toplina mu se širila lovačkom dušom.
- Gle ti tog lovca Luku - mislio je vuk, je da je metar i nešt,ali kavu pušku ima kak samo fino izgleda u tom lovačkom odijelu joj kak se ja palim na lovačko odijelo - mislio je vuk a očice su mu dobile plamteči sjaj.
A onda je lovac Luka opet progovorio,ovaj puta meko i nježno.                                                   -
-Znaš kaj vuk,odi malo sim,imam nešto važno da si reknem.
Otišli su iza visokog grma......

Crvenkapica je sjela na panj pokraj sjenice i gledala kak se grm svaki čas trese.
- Tak,mislila je - tak mi i treba. Koga sam vraga njega zvala da mi pomogne, bolje da sam zvala lovca iz "Snjeguljice", ili iz "Ivice i Marice" , oni bi sigurno uzeli ono slatko iza gumbiča na bluzici a ne starog krezubog karijesnog vuka,ili Princa sa sam iz "Trnoružice zvala",ili....ma ne ,drugi puta budem zvala Sedam patuljaka u pomoć,ni vrag da su i oni svi pederi, bu se valjda našel bar jedan pošteni koji voli slatko......iza gumbiča.




                                           The End