Moja makina

E, sjela ja ovdje ispod ove stare kruške i baš se nešt zamislila. Ta moja sad već  stara makina - a volem ja nju zvat makina, ma je ona makina u pravom smislu riječi - kolko je ona toga otrpjela, kolko je tu bilo dubokih brazda zaorano, i uvijek to njoj išlo ko bogomdano - ma je - kad je se dobro podmaže, jednom ulije ulja do vrha, e, onda ona može satima bez prestanaka otrpljavati i duboku i plitku brazdu, ma nema da je se rasturi ko neko novo, mlado, koje će nakon par minuta zakuhat i krepat i dalje nikud bez totalnog remonta dok je se ne povrati u radno stanje. Ova moja, ak znaš kako sa njom, cijeli dan možeš mirne duše pritiskat do dna, ona samo brenta, ječi, i odrađuje, odrađuje......velim - bitno samo da to dobro podmazano, da je orač majstor koji zna znanje.

A vidim ja, dolazi tamo od vrta susjed. Šta li taj opet oče. Ma znam ja šta oče, on bi sigurno da mu ja dam nju, svake godine on meni po dva puta dolazi i moljaka - isprva sam se ja nećkala, nije mi baš bilo da dajem, ali me stari lisac prevari jednom, nagovori - obečao bio da će biti pažljiv i da nek ja reknem kako će on sa njom, kako ja mislim da treba, i da se njojzi ništa dogoditi lošega neće, a i šta bi se moglo lošega dogoditi - evo će je on najprije podmazati dobro svukud kako treba, a onda će joj ulja do vrha, tako da pretekne, da se cijedi svukud sastrane. I pristala ja, a kad jednom pristaneš, onda više povratka nema - ljudi navikli tako - daš jednom, misle moraš dati uvijek. A jebiga, ja dobra duša pa mi zapravo i teško reći ne, iako nije da baš uvijek dam od srca. Nekad čisto i iz sažaljenja. Ali uvijek naglasim - pažljivo - ne preduboko, a ak ti se baš omakne, popusti malo ak vidiš da se ona počne gušit i krepavat - ide kraju. Ako se već ore, onda nek se izore pošteno.

- Bok suseda - veli susjed.
- Bok, velim ja. Šta ima?
- Ma poslao me onaj prekoputa mene da te pitam, bil ti tu svoju makinu njemu dala, preorao bi on ledinu, već dugo nije, a sjemena ima nakupilo se, pa da zasije malo vragunetrebalo. A neš se ljutit - izlanuo se ja da meni daješ, al slučajno, onak, znaš, bili mi u bircu i ja popio tri piva, a kad ja popijem tri piva meni jezik radi a mozak stoji, i sada to više ni nikakva tajna, pa rekoh, ajd, idem, pitat ću te, a i odmah da ti se izvinem, jer stvarno nisam ja to namjerno.
- Ma nema šanse - velim ja, nema šanse, nikome je  ja više osim tebi ne dajem, istrošena je već jadna, a mora me još dosta godina poslužiti, a i koj je to - jel onaj sa lijeve strane ili sa desne prekoputa tebe. Znam da ravno ispred tebe nije, ravno je ona cicata rogulja koja nikom neda ma da padneš na koljena i na koljenima za njom plaziš i raskrvariš i njih i dlanove. Blesača škrta.
- Lijevi - veli on.
Lijevi, mislim ja, ajd, on nije tolko loš, ima taj ruke ko bilder, sav je nekako nabildan, snaga puca iz njega, taj bi mogo imat sve pod kontrolom, i pritisnut i popustit kad treba,  - a možda, možda - ma možda bih njemu i mogla dati, samo, ne znam kolko on iskustva ima, ak mu se tolko sjemena nakupilo, dugo on već zaorao nije, a ne bih ja da mi makinu rasturi, da je razbuca tako da se ona  na sve strane razulji.
A primjetio susjed da se ja nećkam, da mi se baš i ne daje nekom kom još dala nisam, i veli :
- A ne brini ti ništa, podučit ću ja njega kako treba, i kako ti voliš da se sa njom radi, ak treba, imat ću ga na oku, evo, mogu ja tu stajati sa strane ak ti tako rekneš, pa ak on nešto zariba, krivo počne, evo ću ja uskočiti pa ću ga zamijenit, a ti dobro znaš da ja točno znam kako se to radi.
Mislim ja , makar mi se i dalje baš i ne da  - to, dati, jel - a mislim - ma, ajd. Daću. Jednom više - jednom manje, sad više i ne igra neku ulogu,  a dokazala se ona već u tih tridesetak godina kolko je u radnom stanju, u stanju je ona izdržati svakakve orače - i iskusne i neiskusne, i one koji baš hoće duboku, onu pravu  zimsku brazdu, i one  koji to samo plitko,  ovlaš, tek da sjeme može ući - i nikad nije omanula, nikad  prekuhala.
Nije red da sad ne dam, a čovjek zna da drugima dam - šta li će misliti o meni........a ja volem da se o meni lijepo misli.
- A ajd - velim ja sada naglas - dobro - daću. Ali da mu kažeš - prvo da dobro naulji - da provjeri prije neg zaore jel dobro podmazana, a onda  može i duboko, ali ak osjeti da ona počela zakuhavat, odmah da popusti, da malo oplići. Ako treba i stane na koju sekundicu, tek da se jadna povrati, da ne eksplodira prije neg se posao odradi do kraja.  Da ne pritiska ko blento da mu oči ispadnu, a ona da stenje, da zakuha ko parni lonac.
- Dobro, ok, ne brini, bude sve u redu, idem ja sada njemu reći kak smo dogovorili, a ti nju lijepo pripremi, sad će on, početi će on odmah.

Otišao susjed, vidim ja, žuri niz vrt,  a meni neki topli smiješak na licu - ma znam ja da ja dramim malo, ma može se nju pritisnuti kako god hoće, zaorati i najdublju zimsku brazdu, onu di se uđe tolko duboko da se  potopi i klirens a ne samo plug -   radi ona rađu, vuče, brenta, nema tu da omane,  - samo velim - bitno je, najbitnije zapravo da je dobro nauljena i da orač zna kako se ore.

Pogladim je ja  rukom, pređem preko nje cijele, onako, na nježno, a onda je stisnem ko nestašnu curicu , nasmiješim se i reknem na glas - eeeeee..... moja Honda. Četrnaest konja - tko bi tebe rasturio. Nema tako duboke brazde i nema tako blentavoig orača koji bi takvu makinu mogao uništiti. Ipak su to strojčine, te Honde. Pogotovo one rađene ranih osamdesetih. Ovo današnje sranje - to prdne čim dođe na malo tvrđu zemlju. Tima niti generalke ne pomognu da dožive neku starost. A ovo staro - ma........
E sad, ne znam, tko je njih radio, a i tko ih uopće radi, jel to talijansko - e da me ubiješ sada ne znam, evo, ću  potražiti na pločici podatke. Ali, da su te Honde dobre, dobre se. Pravi motokultivatori.

                           -

E baš ste blente - tako lijepu sam pričicu napisala, a nitko da rekne - e, lijepo.

Ma da - puno za čitati - otvorimo temu - aaaaaa, kolko slova - ajmo mi na nešto pametnije, tko bi to pročitao, jel.

Sada ste me baš uvrijedili, i slijedećih tjedan dana moje prisustvo na forumu bude samo smajlič na prijavnom.

Ti nemas pojma ali moje ocale su se vec izlizale koliko ih stavljam i skidam,,,
a stavljam ih samo kad je vise teksta u pitanju,,,

tko bu to sad meni refundiral troskove kaj si moram druge kupiti,,,
zapravo sem vec zel nove samo me zanima ko bu refundiral,,,

Dam ti ja svoj recept kaj si podigneš nove. Imam ga već dva mjeseca doma..
Sad sam skužila da mi najbolje pašu jedne ceć tri godine stare, muževe, koje je kupil u dućanu.


Di je pohvala za tekst?
pa baš vas sve moram ispočetka učiti.